Večeras ne mogu da spavam. Ispijam kafu, za njom još jednu. Kuda ide ovaj suludi svet. Paziguzi su svuda oko mene. Šta bi s poštenim i kvalitetnim radom, zalaganjem, postignutim rezultatima. Da li uopšte postoji više i klica ravnoteže u ovom suludom svetu. Sanjala sam san na javi. Oblaci su zarobili nebo. Postajali su iz sekunde u sekundu sve gušći. Ljudi su uspaničeni bežali noseći tostere. Ja sam samo stajala mirno, i čekala da nas nebo uguši. Kao da sam tog trenutka bila svesna da će se to dogoditi, i kao da je to najnormalniji sled stvari. Bila sam u kupovini danas. Jedna baka do mene upoređivala je cene vegete. Abnormalno debela devojka trpala je kese čipsa u korpu trudeći se da ostane neprimetna. Napirlitana devojka na sektoru zdrave hrane. Nadrndana prodavačica na sektoru voća i povrća - svet joj je kriv za današnji dan. Majka s detetom koje vrišti zbog kinder jajeta. Ljubazni mesar mi napravio šnicle od pilećeg filea. Novi ekstra obrani jogurt u frižiderima. Suluda akcija Tekanee čaja koju promoviše krajnje smorena i potpuno nezainteresovana za život devojka. Danas je duvao jak vetar- i još uvek duva. Igrala sam predstavu jednu nakon četri meseca - polu vanzemaljski osećaj. Momak iz kioska diluje dopune za telefon preko svog postpaid broja! Roditelji ne izvode iz pozorišta decu koja bez prestanka vrište! Umor! Umorna sam! Izvan koloseka!
Danas se otvorilo još jedno poglavlje u mom životu. Zaplet tek sledi, pa o tome u nekom narednom postu. Koliko li ću još uloga u realnom životu odigrati. Vek prilagođavanja odavno je počeo, a evo njegov talas i mene neminovno hvata u svoje okove.
Želim vam, dragi moji blogeri snage i pozitivnosti za ovaj život izvan koloseka!
