Nije me bilo neko vreme. Valjda se događao život iz kog crpim moje zapise.
Bilo je tu nekih dobrih filmova.
Jedna iznenadna a snažna ljubav se dogodila.
Nekoliko snažnih dana
I....
Zapravo,
meni draga osoba, i bliska, moj prijatelj, ostao je bez majke.
O takvim stvarima valjda nikada ne razmišljamo.
Uvek mislimo da se to nikada neće dogoditi.
A onda
naprasno
život nas iznenadi
i oni bez kojih svoj život gotovo da ne možemo ni zamisliti
oni koji su naša odskočna daska
naše uporište
naša radost
oslonac
sigurnost,
jednostavno
odlepršaju.
I ostanemo sami.
I svi mi znamo da je život i opraštanje,
ali
kao da stalno
duboko u sebi potiskujemo umiranje.
I...
ne mogu više pisati...
ne da mi se sad...
