Dobila sam kuvar na poklon! Inače, ja sam od oni koje treba na silu otjerati u kuhinju! Kuvar je iz serijala Jamie Olivera i zove se Džejmijevo ministarstvo prehrane. E sad, ne samo da sam dobila kuvar, nego sam uz njega dobila i obavezu, a ona je u sledećem:
- U uvodu kuvara postoji zavet o prenošenju, po principu prenesi dalje, u kom kuvar od mene traži da se obavežem da ću iz svakog poglavlja naučiti pripremiti barem jedno jelo. Sad, to i ne bi bio problem da ne postoji, kao što postoji, podstavka, koja kaže:
"Potom ću tim receptima lično naučiti najmanje dve osobe, prijatelje ili članove porodice, ali pod uslovom da se i oni obavežu na to da će znanje preneti barem dvema osobama."
Celu akciju pokrenuo je Džejmi Oliver, podstaknut dešavanjima iz drugog svetskog rata kada je i pokrenuto Ministarstvo prehrane kako bi pomoglo najugroženijima da prehrane porodice. Tada je dve stotine žena koje su imale smisla za kuvanje bilo uključeno u akciju. Iz današnje perspektive pokretanje ove inicijative ima za cilj da svet pokrene na zdravu hranu, nudeći je u zbilja fantastičnim kombinacijama (čak sam i ja, anemičar, ogladnela prelistavajući).
I sad vi meni recite kako da se ovakva akcija odbije uprkos činjenici da često za kuvanje nemam ni vremena ni volje. Ipak, na mojoj listi želja nalazi se i ona da ću dati sve od sebe da počnem da kuvam, kako bih uštedela i hranila se zdravo, ili još bolje samo hranila se (jer često, tuge li, to ne činim).
I šta ću, napravila sam spisak osnovnih namirnica koje po kuvaru morate imati da biste uopšte počeli da kuvate (začini, sosovi, ulje, sirće...) i krenula u kupovinu. Kako u stanu nemam ništa, ali doslovno ništa od prehrambenih proizvoda osim žitarica, grejpa za doručak, kafe, čaja, jogurta i mleka, vratila sam se kući natovarena kesama. Sat vremena mi je trebalo da razvrstam i stvorim prostor za sve kupljeno u mom mini frižideru i mini kuhinji u garsonjeri (još malo pa će začini početi da vire iz svakog ćoška).
Na istoj listi stoji i datum početka ove ekspedicije. No, to neće biti sutra. Ipak, o tome ću vas blagovremeno obavestiti.
Kako ne znate, evo da vas u par crtica upoznam sa trenutnim stanjem stvari...
Već sedam osam meseci, na današnji dan, čekam zaposlenje u lokalnom pozorištu u kom inače igram u gotovo svim predstavama koje su na repertoaru. Bilo je perioda, u ovih osam meseci, kada sam bila besna što je neko u ekonomskoj krizi našao izgovor da ne ne zaposli, bila sam tužna što moram čekati toliko mesto koje mi pripada, bila sam izbezumljena kada sam povremeno bila sa toliko novca u džepu da sam se pitala kako i šta dalje, gazdarica je postala moja najomraženija ličnost, samoća moja prva drugarica, tišina mog iznajmljenog stana moje utočište. Za sve to vreme radila sam honorarno, i to mnogo, igrala za mizeran honorar, osvojila nagradu za najbolje glumačko ostvarenje, počela da držim vežbe studentima glume kao asistent, otvorila školicu glume, dramski studio, nahovala reklame i uspevala da preživim. I danas, kada navršavam osam meseci slobode, osećam da je nebo moja granica, i da me ništa ne može zaustaviti. Najlepša stvar je što počinjem da volim ovu slobodu, što me radna knjižica ne uslovljava da ostanem ovde i služim nekoj instituciji, što se borim, što se izgrađujem i što će mi ova borba pomoći da sve u životu posmatram po principu KAKO ĆEMO? - LAKO ĆEMO!!!
Kada sam završila pripravnički staž i ostala bez posla, pomislila sam da treba da se spakujem i odem u nepoznatom pravcu, da skupljam lišće po parkovima ili prodajem hamburgere, da učim jezik, da idem na kastinge i da se više nikada ne vratim. Ali nisam imala niti najmanju ideju kuda bih otišla. Ta neodlučnost držala me dugo, sve dok jednoga jutra nisam odlučila da pred životom ne smem stajati bezglasna, nenametljiva. Nakon te odluke, Gospođa Gluma srela me na ulici tog julskog dana. Počela sam da delam. I dogodila su se čuda.
Sada, iako i dalje nezaposlena birokratski, imam itekako ispunjen život. Za sve to zahvaljujem Gospođi Glumi, i svom profesoru koji je učinio da Gospođa Gluma i ja pređemo na ti. Biti glumac ne znači biti na plati u nekom pozorištu. Glumca ne čini institucija. Glumac je... glumac je... glumac! Hvala Zijahu na ovoj iscrpnoj definiciji glumca.
Zbog ovih, i mnogih drugih razloga, ovaj sunčani dan, 14. januar, proglašavam za moj praznik Gospođe Glume. Ko želi da mi se pridruži u slavlju, dobrodošao je!
Tuga je kao skitnica koja prodaje karanfile po kafanama,samo se uporno moras praviti da je ne primjecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola... I,pazi... Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija... I nikad te vise nece zaobici...
moj članak o Gospođi Glumi, ima jednu štamparsku grešku. Ona se nalazi u pretposlednjoj rečenici. Namera mi je bila otkucati valjda, ali se j negde zagubilo. Osetih potrebu da vas na to upozorim. Eto! Toliko!
